I pored činjenice da smo duboko zagazili u 21. vek, i dalje smo suočni sa ogromnim brojem pitanja koje se mogu sažeti u jedno: beba je napunila četiri meseca, nemam mleka, do sad je bila na formuli, sada želim da pređem na kravlje mleko. Koje da dam bebi, punomasno ili obrano, i da li da ga razblažujem ili ne?
Odgovor je jednostavan: nemojte bebi davati kravlje mleko bebi, a evo zašto:
1. Beba nije telence
Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Bebin sistem organa za varenje je pripremljen za majčino mleko i ono mu najviše prija! Ako se izuzme prva faza života bebe u majčinoj utrobi, prvi meseci bebinog života posle rođenja predstavljaju najburniji razvojni period, od koga zavisi čitav život. Kada bismo želeli da vam opišemo i činjenicama potkrepimo sve prednosti dojenja - ceo časopis bi bio tesan. Naime, skoro svakog meseca se objavi po par naučnih studija koje nedvosmisleno dokazuju prednosti majčinog mleka. Ovde nije reč samo o neposrednoj koristi za bebu, već i o “udaljenim” prednostima dojenja, koje nastupaju mnogo godina posle odojačkog perioda.
Kad mama ne može da doji, kravlje mleko NIJE za bebu, već treba korisiti mlečnu formulu, a evo zašto;
2. Kravlje mleko sadrži previše mlečnih proteina
Kravlje mleko sadrži daleko više proteina od majčinog i ovaj "proteinski udar" nije preporučljiv za bebu koja prestaje da sisa!
Proteini jesu veoma važni za rast i razvoj deteta, ali višak nije dobar za bebu: opterećuju se bubrezi, ali se povećava i rizik od gojaznosti u kasnijem životnom dobu. Nekoliko evropskih i američkih istraživanja je pokazalo da veća količina proteina u mleku dovodi do prevelikog napretka u težini beba u prve dve godine života, a tako se šansa da ove bebe kasnije budu gojazna deca (potom i gojazni odrasli) značajno povećava.
Sa druge strane su istraživanja jasno pokazaala da mlečne formule sa manjim sadržajem proteina NE utiču na zdravo napredovanje deteta, a smanjuju rizik od gojaznosti! Nema sumnje da su adaptirane formule sa manjim sadržajem proteina najbolje mleko kad majka i objektvinih razloga ne može da doji.
3. Protini kravljeg mleka su preveliki
Kravlje mleko sadrži "krupne" mlečne proteine koji imaju veliki alergijski potencijal, pa je i verovatnoća za nastanak alergije na kravlje mleko veća. Šansa da beba razvije alergiju na proteine kravljeg mleka je oko 15% čak iako u porodici nema alergičnih na hranu!
Ukoliko je jedan od bliskih srodnika alergičan na hranu ova šansa je više od dva puta veća! Nema bolje prevencije alegija na kravlje mleko (ali i drugih alergijskih bolesti).
Mlečna formula ima "iseckane" velike proteine koji su tako prilagođeni (adaptirani) za decu koja sa majčinog prelaze na kravlje mleko.
Kode beba sa sklonostima ka alergijskim reakcijama na hranu treba koristiti formule koje sadrže kravlje mleko, ali su tako pripremljene (hidrolizati) da značajno smanjuju rizik od alergije (HA - hipoalergijske formule).
4. Nema gvožđa u kravljm mleku
Nedostatak gvožđa vodi ka malokrvnosti (anemiji), a njega praktično nema u kravljem mleku. Nema ga dovoljno ni u maminom, ali majčino mleko pomaže da se gvožđe iz hrane efikasno resorbuje u krv i stavi na raspolaganje koštanoj srži da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca.
U svim dobrim formulama se nalazi dodato gvožđe i tako se sprečava nastanak anemije.
5. Kravlje mleko ima previše minerala
Kravlje mleko sadrži visoke koncetracije soli (sulfate, fosfate...) koje ometaju "preuzimanje" gvožđa iz hrane, a kako je gvožđe važno za stvaranje zdravih crvenih krvnih zrnaca, može nastati anemija (malokrvnost). Dakle, kravlje mleko nema gvožđa, a pored toga ometa i njegovu normalnu resorpciju iz hrane, pa na dva načina povećava rizik od nastanka anemije.
Previše natrijuma opterećuje bebine nezrele bubrege, a to svakako nije dobro. Zato su u mlečnim formulama količine (koncetracije) minerala probližne onim iz majčinog mleka.
6. Kravlje mleko ima premalo esencijalnih masnih kiselina
Esencijalne masne kiseline su neophodne za pravilan razvoj mozga i vida, ali i srca i krvnih sudova. Njih naprosto nema dovoljno u kravljem mleku, ali se zato dodaje u sve dobre mlečne formule.
7. U kravljem mleku nema bifidobakterija – probiotskih kultura
Majčino mleko obezbeđuje kolonizaciju bifidobakterija u crevima bebe. One su izuzetno važne za zdravo varenje, ali i za snažan imunitet deteta. Njih NEMA u kravljem mleku. Istina, ima ih u jogurtu, ali i jogurt ima ostale mane kravljeg mleka koje su neprihvatljive za male bebe (previše velikih proteina, soli…)!
Zato su bifidobakterije postale neizbežan sastojak kvalitetnih mlečnih formula.
8. Kravlje mleko nema potrebne vitamine za bebu, ali ni mikroelemente
Vitamini su neophodni bebi, pre svih vitamin D3. Njega nema ni u majčinom mleku, pa ga je potrebno dodavati bebama u vidu vitaminskih kapi. TO je zapravo jedino što treba dodati bebama koje sisaju – sve drugo je idealno prisutno u maminom mleku.
Mlečne formule sadrže vitamin D3, ali i dodatak joda i selena koji su neophodni za zdrav rast i razvoj bebe.
Zato su preporuke ogromne većine pedijatrijskih asocijacija veoma jasne: u prvoj godini NE TREBA davati kravlje mleko! Što se ranije uvede kravlje mleko bebama, to su šanse da se bebino zdravlje naruši veće.
Majčino mleko je ubedljivo NAJBOLJA hrana za bebu, tu nema dileme, kao ni zamene. Treba ohrabriti majke da doje decu i u drugoj godini života – to je najbolja investicija u bebino zdravlje.
Ipak, ukoliko mama (iz objektivnih razloga) sprečena da doji, treba koristiti mlečne formule, one su neuporedivo bolje od kravljeg mleka! To je naprosto neoboriva činjenica.
