ALARMANTNO PRIZNANJE UZGAJIVAČA DUHANA: ‘Nitko u našoj kući ne puši jer znam što proizvodim, to je živi otrov’

Pušiti ili ne? Ovo bi vas moglo zanimati!

Cigarete poskupljuju a duhan se naveliko promovira kao zdraviji i jeftiniji u odnosu na cigarete. Da, duhan bi po pravilima trebao biti zdraviji, međutim u današnje vrijeme teško je bilo što uzgojiti bez otrova pa tako i duhan. Sada je alarmantno priznanje u hrvatsku javnost plasirao i jedan uzgajivač Virginija duhana koji želi ostati anoniman, a koji je javnosti pobrojao sve otrove koje koristi u proizvodnji duhana.

‘Kad je duhan mali špricam ga protiv korova s klomazonom, poslije s fiziotropima (sredstvima protiv zaperaka), treće špricanje je sistemičnim sredstvima koja zaustavljaju rast stabljike i zaperaka, tako da se list deblja da bi duhan dobio na kilaži, prošle godine sam koristio Fastac – sistemični otrov za zlatice i lisne uši, još sam koristio i otrov Boxer, isto za uši. Svi ti otrovi prodiru u biljku, list to upija i ljudi potom to puše i truju se. Nitko u našoj kući ne puši jer znam što proizvodim, to je živi otrov.’

Na upit što bi bilo kad se ne bi špricalo, odgovorio je: “Duhan ne bi mogao obraniti od zaperaka, izgledao bi kao češer bora, jednostavno ga ne bi mogao brat. List ne bi imao kilažu niti kvalitetu, taj duhan je genetski modificiran, tu je doktor nauka sa fakulteta u Zagrebu, dr. Konzuplik koji je rekao da se taj duhan genetski modificira radi kilaže i kvalitete, da bi imao ‘pušačka svojstva’, tako to oni navode.

Što se tiče Fastaca i Boxera, oba su štetna za zdravlje ljudi, ali smo prošle godine imali navalu lisnih uši i da nismo koristili sredstva, pojeo bi duhan kao gusjenica.


Bezobrazno trovanje potrošača

U modernim cigaretama se nalazi točno 600 kemijskih aditiva koji su uglavnom kancerogeni toksini i stvaraju ovisnost. Ti aditivi u cigarete dolaze preko prehrane i gnojenja zemljišta na kojemu se sadi duhan, preko zaštitnog špricanja insekticidima, pesticidima i herbicidima, te u najvećoj mjeri za vrijeme industrijske obrade u tvornicama.

Zahvaljujući trovanju duhana u dimu se nalaze:

Benzen (Kancerogen i asocira se s nastajanjem leukemije)

Formaldehid (Uzrokuje kancerogena oboljenja, probleme na koži i gastrointestinalne poremećaje)

Amonijak (Dodaje se za pojačavanje ukusa u cigaretama, oslobađa nikotin iz cigareta, toksičan je)

Aceton (Koristi se kao otapalo za ostale kemijske aditive – toksičan je)

I još brojne druge kemikalije. Iako nas se svakodnevno upozorava o štetnosti duhana, nitko ne želi raspravljati o tome kako su opasne i toksične kemikalije došle u biljku koja do prije nepunih sto godina nije stvarala takve probleme. Odgovor je jednostavan, svih 600 kemijskih aditiva u cigaretama su odobrene od strane FDA – krovne američke udruge za hranu i lijekove. Iako je 2009. godine zakonom pod nazivom Tobacco Control Act, naređeno kompanijama što smiju stavljati u duhan, u potpunosti se zaboravilo na gnojiva, pojačivače ukusa, pesticide, insekticide i herbicide. FDA današnje cigarete s više od polovice tisuća kemikalija naziva Modified Risk Tobacco Product (MRTP) no to je zapravo obično laganje ljudi.


Treba li uopće podsjećati javnost da mi kopiramo sve što dolazi iz SAD-a te da je naš industrijski duhan okupan u jednakom ili sličnom broju kemikalija kao i američke cigarete?

Ako mislite da je ovo sve što nam se u duhanu i o duhanu podvaljuje, moramo vas razočarati: mi smo tek na početku otkrivanja istine koja se krije „kao zmija noge.“

Organski duhan i duhan bez aditiva, ne sadrži sve ove štetne kemikalije, no na žalost duhanska industrija ne želi imati ništa s takvim duhanom jer ne donosi maksimalnu dobit dok sponzorirana znanost ne želi ohrabrivati pušaće s istinom jer bi se na takav način uvelike minimalizirala zarada velikih farmacijskih kompanija koje zarađuju ogroman novac na različitim proizvodima za odvikavanje od duhana i, naravno, na čarobnim „pilulama“ za smirenje. No o toj ćemo stvari pisati u donjem dijelu teksta, a mi nastavljamo s najtragičnijom činjenicom vezanom za duhan: otkrit ćemo poveznicu između duhana i kancerogenih oboljenja.