Zablude o gripu

O gripu se mnogo zna, ali je i dalje previše zabluda. One su ponekad banalne, ali su, nažalost, često opasne po dete. Evo najčešćih zabluda o gripu, pa da ih “razbijemo” zajedno.
Grip je obična virusna bolest koja nije opasna za decu?
Potpuno netačno!


Grip nije obična virusna bolest, to je opasna virusna bolest, a naročito je opasna za decu, pogotovo za malu decu! Ako pogledamo viruse koji napadaju disajne organe dece, grip je na vrhu liste mikronapadača koji mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija. Istorijski gledano, ovaj virus je ubio više ljudi nego bilo koji drugi (iako HIV preuzima tužno prvo mesto).

Grip je bolest celog tela, a svako ko ga je preležao, ili čije dete ga je prebolelo zna o čemu pričamo. Zato se prema grupu treba odnositi “sa dužnom pažnjom” i zaštiti sebe i decu blagovremeno.

Nema potrebe da se vakcinišemo, nabavićemo “antigrip” lek, pa čim počnu prve tegobe daćemo terapiju.

Nije baš dobra ideja!
Iako postoje lekovi koji, ako se primene na samom početku bolesti, stvarno pomažu to nije prava prevencija. Najbolje je bolest sprečiti “u korenu”, a to znači ne dozvoliti virusu da započne infekciju. E, to se postiže vakcinom! Vakcinacija omogućava organizmu da pobedi virus pre nego on napravi štetu u organizmu, a antivirusni lek to radi kada je virus već počeo da “rovari” po detetovom telu.
Tu postoji još jedan problem – “antigrip” terapija deluje samo protiv virusa gripa, to znači da pre započinjanja terapije treba biti siguran da dete boluje baš od gripa. To se može obaviti brzim testovima koji otkrivaju virus gripa, ali oni nisu ušli u rutinsku primenu kod nas. Zato će se antivirusni lek verovatno potrošiti pre nego se pravi grip pojavi, jer je mnogo virusa koji liče na grup, a zapravo nisu virus gripa (influenza virus).

Dete ne može da dobije grip ako ne ide u vrtić, najbolje je do proleća da sedi kući.

Nije tako!
Dete može da dobije grip i kući (donesu ga stariji), ili tokom šetnje nekim od zatvorenih tržnih centara, u prevozu, u igraonici, na rođendanima… Zato je neprihvatljivo da dete “sedi kući” 4 – 5 meseci. To bi značilo da ga stavimo pod stakleno zvono i da ne živi skoro pola godine.
Dete treba normalno da živi, da se kreće i ide u vrtić, a ako stvarno hoćemo da ga zaštitimo tu je bezbedna vakcina za decu.

Prošle zime nije bilo epidemije gripa – neće ga biti ni ove godine.

Tačno je da prave epidemije nije bilo prošle zime, ali je dosta dece i odraslih ipak obolelo. To nikako ne znači da ove godine neće biti gripa. Daj Bože da epidemije ne bude, ali najbolji način da je sprečimo jeste “masovna” i pravovremen vakcinacija.

Čim grip počne odmah treba dati neki jak antibiotik, za svaki slučaj.

Ovo nikako ne treba raditi!
Ne može se sprečiti širenje virusa antibiotikom. Razlog je prost – antibiotici ubijaju bakterije, ali ne i viruse. Činjenica je da se kod gripa mogu očekivati komplikacije koje se leče antibiotikom, ali se to ne radi unapred!
Prvo, može dete proći i bez komplikacija, a drugo, ako se dese “pod antibiotikom” u obavezi smo da u terapiju uključimo drugi “jači” (šireg spektra) koji je često u formi injekcija. Zato odluku o eventualnoj antibiotskoj terapiji donosi pedijatar!

Čim prestane temperatura odmah mogu u vrtić ili školu.

Nije dobro za dete!
Grip je bolest koja zahteva da se dete lepo i potpuno oporavi pre povratka u kolektiv.
Mnogo je činjenica koji potkrepljuju ovu tvrdnju, ali pre svega valja znati da influenza značajno slabi detetovu odbrambenu (imunološku) sposobnost. U borbi sa virusom dete u celini biva iscrpljeno, pa je posle preležane bolesti “prijemčivo” i za druge bolesti.
Tokom zime vladaju i drugi virusi, ali i bakterije, koje se lako “nakaleme” posle virusa gripa koji je iza sebe ostavio oslabljen imunološki status.
S druge strane, prestanak temperature ne znači i da je bolest potpuno prošla. Tek posle popravljanja opšteg stanja deteta (postaje živahno, zainteresovano) i povratka apetita dete ojačava i spremno je za akciju. Za ovo je potrebno nekoliko dana, pa većina dece treba da “pauziraju” sedam do deset dana od poslednjeg dana povišene temperature. Naravno, eventualne komplikacije produžavaju vreme oporavka.

Vakcinisao sam se prošle godine, ne moram i ove.

Totalna zabluda!
Vakcina deluje samo tokom jedne zimske sezone! Potrebno je “osvežiti” imunitet svake godine, a to se radi posebnom kombinacijom sastojaka vakcine koju određuju eksperti pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije, i to svake godine. Oni “predviđaju” koji tipovi i podtipovi virusa mogu da “haraju” tokom sezone gripa.
Zato oni koji su prošle sezone vakcinisani treba opet da se vakcinišu jer je to najbolji način za sprečavanje infekcije.

Malo dete ne prenosi grip – ne može da zarazi starije.

Pogrešno!
Deca su odlični prenosioci zaraznih bolesti, pa i gripa. Virus se lako razmnožava u malim i imunološki slabijim organizmima, pa je i veća količina virusa “na raspolaganju” za širenje unaokolo.
Zato, ako je drugo dete zdravo, vredi pokušati izolaciju bolesnog, ukoliko za to postoje “stambeni uslovi”. Iako se obično razbole i drugi ukućani, nekada se pravovremenom izolacijom može pomoći zdravoj deci da se ne razbole.

Srce mu brzo lupa, a i temperatura je visoka, mora da je virus napao srce.

Srećom nije tako !
Svako zdravo dete koje ima visoku telesnu temperaturu ima i ubrzan srčani rad. To je normalna i uobičajena reakcija na povećanje temperature koja ima za cilj da podmiri povećanje potrebe detetovog organizma za krvlju. To nije znak bolesti već adekvatne reakcije detetovog srca. Bilo bi čudno da dete ima spor srčani rad tokom visoke temperature.
Ako dete nema visoku telesnu temperaturu, a srce veoma brzo radi to može biti nagoveštaj nekog srčanog problema. Zato nema brige – ubrzanje srčane radnje tokom visoke temperature je normalna pojava.





http://www.mojpedijatar.co.rs/