Zimski virusi vrebaju decu

Svaki period godine ima određene specifičnosti koje su uslovljene vrstom mikronapasnika koji izaziva bolest. Iako je uvek moguća mešavina mikroorganizama, zimi najčešće dominiraju virusi.

U kolektivima gotovo sva deca imaju simptome i znakove infekcije. Oni veoma lako prenose virus zdravoj deci – kijanjem, kašljanjem, ali i neposrednim kontaktom.

Inkubacija (vreme od ulaska virusa u organizam do pojave prvih znakova bolesti) je kratka – samo par dana, pa se bolest brzo širi. Dovoljno je desetak dana da virus dobije većina dece u vrtiću ili školi.

Nisu samo deca mogući izvori infekcije. I odrasli oboljevaju, a često i nisu svesni da su opasni po decu. Dešava se da roditelji nemaju simptome bolesti, ali da ipak nose virus koji deci može da napravi probleme. Ako mame i tate pogledaju svoje grlo u ogledalu moći će često da zapaze više ili manje izraženo crvenilo, iako nemaju nikakve tegobe. Mi odrasli imamo jači odbrambeni (imunološki) sistem, pa nemamo bolest, ali možemo virus da prenesemo deci. Ipak, ovo je daleko ređi način prenošenja infekcije.

Kako prepoznati virus?

Prvih dana sve izgleda kao obična prehlada – nosić curi, deca su blago otečena u licu, staklastog pogleda, ali su i dalje živahna i lepo jedu. Posle par dana počinje glavobolja, manja deca su “kenjkava”, apetit je sve lošiji, a neki mališani ponekad i povrate.

Ono što je upečatljivo je skok temperature koja može da bude i veoma visoka (do 40 stepeni), ali se kod većine ipak zadržava oko 38 – 38,5 stepeni. Deca su tada “slomljena”, slabo aktivna, uglavnom leže, i veoma loše jedu.

Ovaj virus izaziva i bol u grlu koji ne treba mešati sa anginom jer se ne radi o bakterijskom zapaljenju već o jednoj od manifestacija virusa. Nosić je totalno zapušen, tako da deca često dišu na usta, pa to pogoršava ionako teško stanje.

Mališani neretko imaju i pravo zapaljenje vežnjače – konjunktivitis, oči su zakrvavljenje, ponekad sa krmeljima. Konjunktivitis nastaje zbog direktnog efekta virusa, ali i zbog zapušenog nosića. Kada pedijatar pregleda dete, primetiće da njegovo grlo nije jako crveno, iako se veća deca obično žale na bol. Ni na plućima se obično ne čuje zapaljenje ili bronhitis, tako da deca mnogo lošije izgledaju u odnosu na nalaz koji pedijatar pregledom ustanovi.

Kako se dete leči?

Kao i većina virusa i ovaj je otporan na lekove, pa se ne leči virus, već simptomi bolesti (simptomatska terapija).

Tečnost je obavezna
Dete ne treba terati da jede na silu, ali mora da pije tečnost. Treba izbegavati kisele napitke koji mogu da oštete već načet želudac.

Dosta tečnosti, obaranje temperature i čišćenje nosića su glavni zadaci za roditelje, uz pažljivo praćenje toka bolesti. Unapred davati antibiotike, da bi se sprečile komplikacije, je potpuno pogrešno.

Dok potpuno ne ozdravi, dete NIJE za kolektiv! Treba znati da ovaj virus slabi njegovu odbrambenu sposobnost, pa je dete prijemčivo i za druge bolesti. Kako postoji veliki broj različitih virusa (sa sličnim manifestacijama bolesti) deca koja se nisu dobro oporavila mogu ući u “serijsku” infekciju koja traje nedeljama.

Koliko bolest traje?

Veća deca “pregura” virus za pet do sedam dana, a kod malih može potrajati i duže (što je dete manje bolest duže traje). Dužina bolesti dosta zavisi od sposobnosti mališana da savlada virus – oni sa dobrim imunitetom već za nekoliko dana živnu i vrate se normalnim aktivnostima, dok drugi čekaju do desetak dana na ozdravljenje.

Dakle, trajanje bolesti pre svega zavisi od uzrasta deteta i jačine imunološke reakcije na virus. I kada dete ozdravi, nekoliko dana ima slabiji apetit, pa ne treba insistirati na “jačim” obrocima.

Ima li komplikacija?

Većina dece prođe bez komplikacija, ali su one ipak moguće.

1. Zapaljenje srednjeg uva je jedan od najčešćih problema. Ono pre svega nastaje zbog zapušenog nosa, preciznije zbog zatvaranja izlaza unutrašnjih kanala (Eustahijeve tube) koji spajaju srednje uvo sa mestom gde se spajaju nos i grlo. I virus “gricne” bubnu opnu i srednje uvo, ali zapušenje Eustahijevih tuba je ipak glavni problem. Čim se kanali zapuše nakuplja se sekret u srednjem uvu, a on je idealna sredina za razvoj bakterija. Tako primarno virusni problem postaje bakterijska infekcija, pa se zato ova upala obavezno leči antibiotikom!

Najbolje je sprečiti ovu komplikaciju, a to je moguće upornim i efikasnim čišćenjem nosića u kombinaciji sa kapima za nos. Fiziološki rastvor je najefikasniji čistač nosa i može se primenjivati bez straha, najmanje tri do pet puta dnevno. Kapaljkom se sipa nekoliko kapi u jednu, pa u drugu nozdrvu, a dete treba da leži zabačene glavice da bi se rastvor slio u grlo. Kod beba treba koristiti pumpicu za izvlačenje sekreta, a veću decu ohrabriti da duvaju nos. Kad se završi čišćenje nosa treba staviti kapi za nos (efedrin, ili slične) koje su apsolutno potrebne ovih dana jer pored sekreta, i prošireni krvni sudovi u nosu doprinose njegovom zapušenju. Kapi će suziti proširene krvne sudove i omogućiti detetu bolje disanje, ali i smanjiti rizik od zapaljenja srednjeg uva. Kapi ne treba stavljati duže od četiri do pet dana, a uglavnom ih je dovoljno staviti tri puta dnevno (mada to zavisi od vrste proizvoda). Čim dete zaboli uvo, tokom ove infekcije, treba se obratiti lekaru. Pregled otoskopom će rešiti sve dileme oko dijagnoze i dalje terapije.

2. Zapaljenje sinusa se, takođe, može desiti tokom ove viroze. Manifestuje se izraženom glavoboljom, naročito u čeonom predelu i oko očiju. Pregledom se, umesto bistrog, providnog sekreta (koji se vidi u početku bolesti) lako vidi zamućen – gnojni sekret koji se iz zapaljenih sinusa sliva niz grlo. Ukoliko pipanje i kuckanje delova čela i jagodičnih kostiju izaziva bol, jasno je da su sinusi upaljeni. I ova bakterijska komplikacija virusne infekcije se leči antibioticima koje lekar prepiše.

3. Gnojno zapaljenje grla se može desiti u sklopu virusne infekcije, ali ne preterano često. Ovu komplikaciju možemo pokušati da sprečimo grgljanjem – ispiranjem grla. Veća deca rado grgljaju, a dobro pripremljen čaj od žalfije ili neki od posebno pripremljenih rastvora su sasvim prikladni. Ipak, kada se desi bakterijsko zapaljenje, ili kada posumnjamo na njega, treba uraditi bris grla i započeti antibiotsku terapiju.

Da li mogu da se jave komplikacije na plućima?

Na plućima su moguće dve vrste komplikacija.

1. Prva je bronhoopstrukcija (suženje disajnih puteva). Pored sklonosti ka alergijskim bolestima i virus može započeti bronhospazam. On se kod starijih mališana realtivno lako čuje jer deca prošište, uz kašalj koji se intezivira. Svaki duži i uporniji kašalj obavezuje da se detetu poslušaju pluća, kako bi pedijatar utvrdio da li ima spazma ili ne. Ako se desi, bronhospazam se leči bronhodilatatorima (Spalmotil, Aloprol, Aminofilin), sa ili bez lekova koji smanjuju zapaljenje sluzokože malih i srednjih disajnih puteva. Ovu terapiju obavezno vodi lekar, ali treba podvući da antibiotici nisu efikasni u terapiji bronhoopstrukcije.

2. Druga plućna komplikacija je zapaljenje pluća. Ono se, srećom, retko, ali kada se desi treba na vreme započeti terapiju. Pored kašlja koji dobija na intezitetu, dete dodatno klone kada počne zapaljenje pluća. Ipak, jedino lekar može postaviti dijagnozu, pregledom deteta, a nekada i uz pomoć rendgenskog snimka. Iako se radi o primarno virusnoj komplikaciji, antibiotska terapija je neophodna jer virus otvara vrata bakterijama koje mogu da napadnu već oštećeno plućno tkivo.


Postoje i druge, opasne komlikacije virusa. Ipak, one su toliko retke da roditelji ne treba da ih se plaše. Kako se ničim ne mogu unapred sprečiti, roditeljima ostaje da pažljivo prate dete, a kada primete nešto neuobičajeno, treba konsultovati pedijatra.



http://www.mojpedijatar.co.rs/