Zbog povećanih zahteva u kalorijama, vitaminima i mikroelementima (gvožđe, cink i dr.) u uzrastu od navršena četiri do navršenih šest meseci, majčino mleko i adaptirana mlečna formula više ne zadovoljavaju potrebe odojčadi.
U ovoj fazi, razvoj digestivnog i neuromišićnog sistema je dostigao takav nivo da beba može da prihvati, žvaće i guta čvrstu hranu. Ona sada kontroliše pokrete glave i vrata i sedi, uz pridržavanje. Sve ove promene joj omogućavaju da bude spremna za uvođenje druge hrane, osim mleka.
Beba i sama pokazuje znake spremnosti da uzme čvrstu hranu
* pokazuje interesovanje za ono što jedu drugi
* žvaće i guta kad gleda druge kako jedu
* još uvek je gladna posle podoja ili pošto popije određenu količinu mlečne formule
* kontrolišući gornje delove tela, ona ih pokreće napred kad je gladna i zabacuje unazad kad je sita
Uvođenje dopunske čvrste hrane je obično postepen proces, a vreme uvođenja se određuje individualno za svako dete i zavisi od njegovog razvoja. Ipak, većina odojčadi je spremna za uvođenje nove hrane između navršenih četiri i šest meseci.
Pre tog uzrasta, bebin sistem za varenje i nezreli bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu, pa njeno uvođenje može izazvati zagrcnjavanje zbog nemogućnosti žvakanja, infekciju, prejedanje sa posledičnom gojaznošću. Takođe, može dovesti do alergijskih reakcija koje se najčešće manifestuju: naduvenošću i povećanim gasovima, crvenilom oko usta i čmara, povraćanjem i prolivom, osipom po koži, sekrecijom iz nosa i očiju i neuobičajenom mrzovoljom.
Prekasno uvođenje (posle navršenih šest meseci) dovodi do neadekvatnog unosa kalorija i gvožđa, zbog čega može da se javi anemija i loše napredovanje, a mogu se stvoriti i problemi sa ishranom i odbijanje čvrste hrane.
Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa nastavljaju se i posle uvođenja nemlečne hrane i ostaju bebina primarna hrana do kraja prve godine, a poželjno je i duže. Dojene bebe lakše vare čvrstu hranu, jer majčino mleko sadrži enzime koji potpomažu varenje masti, proteina i ugljenih hidrata. Osim toga, ove bebe su već usvojile različite vrste ukusa prenete majčinim mlekom.
Žitarice – prva hrana (sa navršena četiri meseca)
Žitarice su obično prva hrana za odojče. One su odličan izvor gvožđa, vitamina B, i kalorija koje su bebi potrebne za rast i razvoj. Počinje se pirinčanim i kukuruznim žitaricama, jer su lako svarljive i izazivaju najmanje alergija, pošto ne sadrže gluten (protein koji se nalazi u pšenici i raži kod osetljive dece može izazvati bolest - glutensku enteropatiju).
Na našem tržištu se mogu naći ove žitarice koje u sebi već sadrže adaptirano mleko i spremaju se sa vodom. Posle šestog meseca se mogu dati kombinovane žitarice koje sadrže pšenicu, proso, ječam, raž i koje se takođe mogu naći na tržištu u nekoliko različitih ukusa, uglavnom sa dodatkom voća.
Treba početi sa manjom količinom zbog mogućih reakcija i postepeno povećavati do količine od 120-150 ml. Obrok treba uvek davati kašičicom, nikad bočicom, kako bi se smanjio rizik od karijesa i sprečilo unošenje veće količine u organizam nego što je potrebno.
Povrće pre voća
Povrće je izvor minerala i vitamina neophodnih za rast i razvoj. U drugoj polovini petog meseca (oko tri nedelje posle uvođenja žitarica) u dečju ishranu treba uvesti pire od povrća. Preporučuje se prvo povrće blagog ukusa, kao što su krompir i šargarepa, a potom bundeva, grašak, tikvice, karfiol, keleraba, kelj, blitva, spanać, brokoli.
Pošto je u bebinu ishranu uvedeno povrće, treba početi sa davanjem voća, prvo u obliku soka (jabuka, breskva), a zatim kaše (jabuka, breskva, kruška, banana). Povrće se uvodi pre voća, jer započinjanje slatkim ukusom može da učini povrće manje ukusnim. Kiselo voće koje iritira nezreli digestivni sistem se ne preporučuje dok beba uspešno ne prihvati ostalu hranu. Bobičasto voće (jagoda, malina, kupina) se ne preporučuje do navršenih godinu dana, zbog visoke alergogenosti.
Odojčad koja pati od konstipacije (zatvor) može da dobije sok od jabuke i u četvrtom mesecu, a kasnije se u tu svrhu koriste sokovi od breskve i kajsije. S obzirom na kalorijsku vrednost, banana se ne savetuje odojčetu sklonom gojaznosti.
Meso – neophodan izvor gvožđa
Meso se u ishranu odojčeta uvodi krajem šestog meseca. Količina mleka (dojenja) se smanjuje uvođenjem nemlečne hrane. Važni nutrijenti koje treba nadoknaditi su proteini, gvožđe, B vitamin. Meso je vrlo dobar izvor tih nutrijenata i važan deo ishrane odojčeta u tom periodu.
Gvožđe iz mesa se bolje resorbuje nego iz biljaka, a mali rizik od alergijskih manifestacija će se smanjiti ako se u početku daje ćureće meso umesto pilećeg i jagnjeće, umesto junećeg.
Zbog lakšeg gutanja, meso uvek treba davati zajedno sa povrćem i to najpre pasirano, potom gnječeno, pa seckano.
Posle mesa, u ishranu odojčeta se uvodi žumance (nakon šesog meseca). Preporučuje se tvrdo kuvano, kombinovano sa povrćem ili žitaricama, do tri puta nedeljno. Belance se uvodi posle prvog rođendana, da bi se izbegle alergijske manifestacije.
Mlečni proizvodi, jogurt i meki sirevi se mogu uključiti u ishranu odojčadi u uzrastu od oko sedam meseci.
Šta treba izbegavati u prvim mesecima nemlečne ishrane?
* Spanać, cvekla, tamno zeleno povrće (brokoli) imaju velike količine nitrata koji smanjuju bebin hemoglobin, pa ih u ishranu treba uključiti tek posle drugog povrća
* Pšenica, jaja, citrusno voće, zato što izazivaju alergiju
* Med se ne uvodi pre kraja prve godine, jer ponekad sadrži spore bakterije Clostridium botulinum, koja izaziva ozbiljne bolesti kod odojčadi
* Slano je stečeni ukus, tako da odojčad nema sklonosti ka slanoj hrani, pa dodavanje soli može da optereti njihove bubrege
No comments:
Post a Comment