Simptomi koji pokazuju da vašoj bebi ne odgovara neka hrana ili adaptirano mleko

Odojčad ponekad neke namirnice ne prihvataju rado kada im se prvi put uvode u ishranu. To, međuitim, ne znači da im one ne prijaju ili da bi na njih mogla da razviju neku alergijsku ili drugu reakciju koja bi predstavljala manifestaciju njihovog nepodnošenja. Neka deca neke namirnice neće prihvatiti ni nakon što im ih ponudite više puta, ali vi nikako ne odustajte od njih (pokatkad je potrebno ponuditi ih čak i 10 puta da bi ih najzad prihvatila), jer jedan od glavnih stubova temeljaca zdravlja je upravo raznovrsna ishrana


Kako ćete, onda, prepoznati da vašoj bebi neka vrsta hrane zaista ne odgovara?
Glavne manifestacije nepodnošenja (intolerancije) izvesnih namirnica potiču od strane sistema za varenje, ali i respiratornog sistema (organa za disanje), i kože.


Ako nakon uzimanja neke namirnice dete povrati ili dobije proliv, koji neretko može da bude praćen pojavom sluzi, pa čak i krvi, možete da budete skoro sigurni da ono ne toleriše tu namirnicu, zbog čega mu je privremeno, a nekada i doživotno, treba isključiti iz ishrane.
Nepodnošenje neke vrste hrane, isto tako, može se ispoljiti pojavom sitne ospe i otoka oko usnica (na mestu kontakta sa dotičnom namirnicom), koprivnjače (crvenih pečata po telu u čijem centru se uočava zona blede kože praćenih osećajem svraba i uznemirenošću deteta)i otoka očnih kapaka nakon čega, u slučaju burnije alergijske reakcije, može da dođe i do napada kašlja, otežanog disanja, pa čak i kolapsa (gubitka svesti), koji mogu da rezultiraju i tako da ugroze život deteta…

Budući da alergijske reakcije na hranu mogu imati i fatalan ishod, preporučuje se da se nakon što primetite bilo koju od njih, odmah obratite pedijatru kako bi se što pre primenila neophodna terapija koja će ih prekinuti.


Takođe se i namirnica za koju smo sigurni, ili čak i samo sumnjamo, da je dovela do navedenog problema izostavlja iz ishrane u periodu od narednih 6-12 meseci, nakon koga se može pristupiti njenom ponovnom uvođenju, ali samo pod nadzorom lekara, u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
I samo da znate, najčešći alergeni hrane su: jaja, koštunjavo voće (kikiriki, lešnik, badem, orasi, pistaći, indijski orah itd.), kravlje mleko, riba, soja, pšenično brašno.


Kada su u pitanju adaptirane mlečne formule, u slučaju njihovog nepodnošenja važe iste preporuke kao u slučaju nepodnošenja drugih namirnica, a pošto se sve one prave od kravljeg mleka, u njegovom osnovu, zapravo, stoji nepodnošenje njegovih proteina.
U tom slučaju detetu se, umesto standardne adaptirane formule, daje specijalna formula sa hidrolizatima koji, zapravo, predstavljaju razložene („usitnjene“) proteine kravljeg mleka, koji ’pak, zbog svoje manje veličine, nemaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju.