Jedite fermentisano, zdravo je: Ishrana koja je osvojila Holivud

Fermentarijanci uveliko vladaju Holivudom. Koliko je fermentisana hrana zdrava, objašnjava


Već smo navikli da nam se svi trendovi vraćaju posle određenog broja godina, pa je tako sada Holivud zahvatila pomama za fermentisanom hranom. Posle vegana, makrobiotičara, frutarijanaca, vegetarijanaca, fleksitarijanaca... svojih pet minuta ponovo su dočekali fermentarijanci. Oni vole hranu koja samo što se nije pokvarila.

Stare civilizacije koristile su fermentisanje kao način čuvanja hrane. Namirnice izlagane mikroorganizmima u specifičnim uslovima dugo su opstajale. Danas niko nema problem ove vrste,
ali staru praksu revitalizovala su nova saznanja. Izgleda da Gvinet Paltrou, Džesika Bil i druge holivudske zvezde koje su proslavile ovaj vid ishrane imaju pravo, jer je fermentisana hrana izuzetno zdrava.

ZDRAVLJE IZ CREVA DOLAZI

Ključ svega je u značaju i funkcionisanju crevne flore čoveka. Još je otac medicine Hipokrat učio da svaka bolest počinje u crevima, a moderna nauka samo je potvrdila njegove reči.

– Naš digestivni sistem, koji je odgovoran za 80 odsto celokupnog imunosistema, u stalnoj je komunikaciji s ostatkom tela. Hrani ga, štiti i detoksikuje – objašnjava Marina Francišković,
nutricionista.



Od digestivnog trakta zavisi funkcionisanje kompletnog organizma, jer se u njemu proizvodi čak 95 odsto serotonina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje. Crevna flora čini čak 90 odsto našeg
kompletnog genetičkog materijala. Neverovatno zvuči, ističe naša sagovornica, ali svega 10 odsto genetskog materijala je samo naše, ne pripada mikrobima koji žive u nama i omogućavaju naše funkcionisanje.

 Kada bismo položili creva na ravnu podlogu, dobili bismo površinu veličine teniskog terena. Svaki njen milimetar prekriven je mikrobima koji su toliko važni da, ukoliko bismo sterilisali digestivni trakt, sasvim sigurno bismo vrlo brzo potom umrli – objašnjava naša sagovornica.

BAKTERIJE SU DRAGOCENE

Otuda i značaj fermentisane hrane. Prija crevnoj flori, koja nas štiti od toksina unetih hranom ili pićem, kao i svih nusprodukata varenja. Ona je naš najveći imunološki organ, a njenim narušavanjem
dolazi do degeneracije crevnog zida.

Postaje propustljiv, varenje hrane neadekvatno, pa nesvareni delovi hrane prelaze u krvotok. Tako se razvijaju i različiti oblici intolerancije na hranu. Kontraceptivne pilule, steroidi, lekovi, stres, loša ishrana, infekcije, bolesti, radijacija i alkohol, sve to negativno deluje na crevnu floru. Svima je poznato da je nakon terapije antibioticima, koji su eliminisali važne bakterije, potrebno uzimati probiotike i fermentisanu hranu,  koji potrebne bakterije nadoknađuju.

Fermentacija stvara i korisne enzime, vitamine, omega-3 masne kiseline i različite sojeve probiotika. Održava ravnotežu stomačne kiseline.

– Proces fermentacije čuva hranljive sastojke u hrani, ali i olakšava varenje. Hrana postaje lakša od sirove jer je već delimično svarena. Fermentacija deluje i kao antioksidant.



Brzo, lako, zdravo i ukusno
KEFIR
Domaće sirovo, nepasterizovano i neprokuvano
mleko (pasterizovano zahteva prokuvavanje)
stavite u staklenu posudu s kefirnim
zrncima. Ostavite da odstoji dan-dva na
toplom mestu, dalje od sunca. Kada mleko
fermentiše, kefir je gotov. Procedite ga
i pijte. Izdvojena zrnca možete ponovo upotrebiti.

SALATA
Iseckajte omiljeno povrće, posolite ga i
promešajte gnječeći. Smestite povrće u
staklene tegle i ostavite da stoji zatvoreno
dve-tri nedelje u sopstvenom soku. So,
vreme i laktobakterije povrća dovešće do
fermentacije, a vi ćete dobiti ukusnu, lako

svarljivu salatu.



NIŠTA BOLJE OD KEFIRA

Kefir, koji se priprema sa sirovim mlekom uz pomoć kefirnih zrnaca, dodaje naša sagovornica, najjači je prirodni probiotik. Koristi se i u terapeutske svrhe, u početku postepeno, kasnije litar dnevno. Mogu ga koristiti i osobe osetljive na laktozu jer su je bakterije razložile na prostije šećere koji neće izazvati reakciju kod intolerantnih osoba, što je još jedna moć fermentacije.

– Fermentisana hrana je živa hrana sa živim bakterijama. Može dugo da se čuva, a u toku dana dovoljno je uneti svega tri-četiri kašike fermentisanih namirnica.

Među njih spada i fermentisano ulje jetre bakalara, sjajan izvor vitamina A i D, EPA/DHA kiselina i 3, 6, 7 i 9 omega masti. Bogati fermentisani proizvodi su i kombuha gljiva, proizvodi od soje poput
tempeha, miso paste i tamarija, ali i nama svakodnevno dostupne namirnice kao što su fermentisano povrće, sir, jogurt.

– Naročito važno mesto pripada kiselom kupusu. Gvinet Paltrou ga redovno jede sa avokadom, a dobar je i u svakoj domaćoj varijanti, posut alevom paprikom.






http://zena.blic.rs/