Odlazim. Razumem presudu koja mi je izrečena pre šest meseci. Do tada sam se još nadao da ću imati makar pravo na borbu, zbog ćerke najviše. Sa 86 kilograma došao sam na 51.
Ležim u kući sam, bez ičije pomoći privodim kraju sve poslove. Želim da napustim ovaj svet poravnatih računa u svakom smislu. Nikada ne bih se obratio javno ćerki da znam da će joj majka predati moje pismo. Zato, dok još imam snage kucam u laptop u nadi da će moj anđeo, moja pčelica imati prilike da sazna kakav joj je zapravo bio otac. Tako je ispalo. U junu su mi rekli da mi je ostalo još tri meseca. Prevario sam ih za mesec. Možda ću doživeti i tridesetosmi rođendan krajem novembra. Sve svoje obaveze sam završio.
“Tebi se obraćam, tebi koju sam samo 23 dana držao na grudima dok spavaš, tebi koju sam ljuljao u sedištu za kola dok mi ruka ne otkaže, tebi kojoj je bila poklonjena svaka moja misao od kad si rođena, od 11. februara 2009. Tata te je voleo najviše na svetu, nije prošao dan od onda kad te majka odvela od mene da nisam zvao, pitao, dolazio da te vidim kad mi je to dozvoljavala.
Nije sad bitno što me je žigosala, označila kao “nedostojnog za oca” time što te je odvela od mene. Prve dve godine tvog života svakog dana sam dolazio da te vidim.
Često mi nije dopuštala da priđem tvom krevecu, kao ni da uđem u stan u kojem živite a koji sam ja plaćao. Spavao sam često u kolima kako bih te video ujutro kad te mama vodi u vrtić. Kad smo se čuli, pitala si me da li me boli. Rekao sam ti da ne. I nisam te slagao. Kad me ti pitaš ništa ne osećam. I želim da me upamtiš kao jakog tatu, ne senku od čoveka.
Nisam ti rekao svaki put kad sam te video koliko te volim i koliko si lepa. Žao mi je što nismo stigli da idemo zajedno na letovanje, što te tata nije vodio u Diznilend, što te nije prošetao Tašmajdanom. Za neke postupke odraslih nemaš razumevanje ni kad odrasteš.
Oprosti mi što nisam bio pored tebe kad si imala temperature, kad te je bolela glavica, kad si pala s bicikla... Hteo sam, ali mi nije bilo dopušteno. Ostavio sam ti sve što imam. Moj stan će pripasti tebi kad napuniš 18, a do tada će tvoja mama svakog meseca dobijati novac od njegovog izdavanja. Uči, budi dobra devojčica i slušaj mamu.
I znaj da ću te čuvati.
Svaki put kad pogledaš u nebo seti se da imaš nekog ko te neizmerno voli”.
No comments:
Post a Comment